Радионица је одржана 20.6.2022. године на Пољопривредно-прехрамбеном факултету Универзитета у Сарајеву. На радионици је укупно било 46 онлине учесника, те 40 учесника који су присуствовали уживо.
Главни циљ је био окупити кључне актере и потакнути дискусију на тему јачања одрживих система управљања водама у БиХ. Поред тога, на радионици су идентификовани тренутни проблеми и изазови одрживог управљања водама у БиХ, са посебним нагласком на управљање водама у пољопривредном сектору, а на основу наведеног креирани приједлози и препоруке за рјешавање идентификованих изазова.
Радионица се састојала из два дијела, први на којем су учесници упознати са SMARTWATER пројектом, у склопу којег је и реализирана ова радионица, а након чега су изложене двије тематске, експертске презентације на теме:
• „Паметна“ пољопривреда: стање, перспективе и изазови у кориштењу иновативних система у БиХ – доц. др. Сабрија Чадро и
• Примјена иновативних рјешења употребе система за наводњавање у БиХ – користи за фармере – проф. др. Јасмин Грахић.
Присутни су кроз ове презентације упознати са основним принципима „паметне“ пољопривреде, алатима који се користе за њену реализацију, као и могућости и реалности њене примјене у условима БиХ пољопривреде.
Други дио радионице, конципиран је на начин да су учесници подјељени у три фокус групе (по 7 учесника у свакој групи, два модератора сесија и један записничар), те се приступило дубинској анализи идентификованих проблема у сектору и креирану приједлога за његово унапређење. Кључни актери, учесници овог дијела радионице, били су сви они који се баве сектором вода, односно представници владиног и невладиног сектора, приватниx компанија, академске заједнице те пољопривредни произвођачи.
Сумарно, кључни актери су идентификовали да је управљање водама, а нарочито управљање водама у пољопривреди од изнимне важности због све изражајнијих климатских промјена, снажног скока у цијенама инпута и енергената, као и бројним другим факторима који пољопривредну производњу чине високо ризичном.
• Сви актери у сектору требају усмјерити напоре да се управљање водама подигне на виши ниво, имплементација постојећег легислативног оквира треба бити на много већем нивоу, а нарочиту у смислу рада инспекцијских органа. Уједно, треба радити на јачању капацитета актера, а управо SMART технологија представља дио ријешења.
• Неопходно је радити на креирању нових типова партнерских удружења, базираним на дјељењу одговорности и задужења у смислу управљања системима за наводњавање, како би се осигурала дугорочна одрживост.
• Ојачати капацитете за прикупљање података (хидролошке станице, метеоролошке, агрометеоролошке станице), те радити на изградњи платформе која ће омогућити прикупљање и дјељење информација, а на основу којих ће се креирати будуће мјере подршке и генерално јавне политике.
• Радити на успостави иновацијских хубова (или центара) који ће потпомоћи примјену иновативних ријешења, а тиме доприњети и подизању свјести (различитих актера) о неопходности бољег управљања водама.
• Медијски простор је веома ограничен на промоцијску добрих произођачких пракси, тако да снажни напори требају бити усмјерени на промоцију примјене SMART алата у пољопривреди, како би се разбиле предрасуде о кориштењу исте, те идентификовале бројне предности које ова технологија нуди.
