Поред високе температуре на испаравање утиче напон водене паре (што је ваздух сувљи, већа је евапорација). Вјетар такође додатно исушује површински слој земљишта.
Међутим, према сазнањима од Наде Рудан, шефице одсјека за климатологију (метеоролошки сектор) из Републичког Хидрометеорлошког Завода Републике Српске, вишегодишње јаке суше на сјеверу, гдје је и највећа житница Босне и Херцеговине у дијелу Републике Српске, нису нормална појава и сматрају се климатском варијацијом / аномалијом, која се понавља негдjе у периоду oд 50 до 70 година. Слабије суше имају краћи повратни период.
2011. је била најсушнија година на годишњем нивоу у 140 посљедњих година, док су 2011. и 2000. најсушније године у периоду вегетације, а 2003, 2017 и 2000. године имале најсушније љето на основу разлике између испаравања / количина падавина.
Према подацима из протеклих година, љето 2003. имало је највеће испаравање (525 мм испаравање / 135мм падавина), као и највећу разлику између испаравања /падавина (390 мм) у поређењу са периодом од 2001 до 2018. године. Послије 2003. најсушнија је 2017. и 2000. с разликом у корист испаравања од 362мм (478 мм испаравање / 116 мм падавина).
У протеклом периоду најмање падавина било је у 2015, затим 2013. и 2012. Мање падавине су регистроване само током љета 1950, 1946, 1933. и 1952. године.
Према подацима за Бањалуку од 1862. ово је био најсувљи јун, са 11.5 мм падавина. Претходни апсолутни минимум је био 1950. са 15 мм за читав мјесец. Што се тиче термичких прилика, јун 2021 је трећи најтоплији јуни у 140 година. Топлије је било само 2003. и 2019. године.
Сходно томе, и стање на терену UNI-BL показује велике разлике у порасту кукуруѕа на Експериментално Едукативном Центру Пољопривредног факултета у Александровцу.
Биљке којима је обезбијеђено наводњаванје досегле су висину до два метра, док је код биљака код којих није извршено наводњаванје пораст био нижи и до 50 цм. Огромне разлике се уочавају и у садржају свјеже и сухе масе, површини листа, као и броју листова.